A02 – I TO JE BRATE NEKO ČUDNO STANJE

i eto da nastavim gdje sam stao prošli puta

Kad sam se popeo gore vidim cura ima momka , da kažem razočarenje malo je, kao da se sve srušilo oko mene ali šta ću , ono što je tudje nediram – tabu za mene i gotovo.
Sjednem na motor i krenem malo da se vozam bezveze bez cilja ali pravo da kažem vozao sam se i vozao a da me pitate gdje sam sve bio pojma nemam samo mi njen lik neizlazi iz glave. Došao sam kući i legao, aj nemožeš zaspati nikako , nema teorije.

Prodje vikend i ja se vratim u Mostar ali nemožeš ti sad više ni učiti ni studirati , i to je brate neko čudno stanje biti zaljubljen bez ikakvih izgleda na uspjeh ali šta ćeš mora se dalje. Baš u to vrijeme su nekako i počele čuvene Mostarske kiše tako da su mi još više spustile raspoloženje u podrum , ma kakav podrum – u podzemnu garažu. Taj mi lik neizlazi iz glave a svaka misao me vodi u Banja Luku na taj ulaz i jedno – hodi samnom , još mi odzvanja u ušima ali onda se brzo probudim , ona već ima nekoga , stop.

Prodje još jedna sedmica i dodjem opet kući kad zvoni telefon , zove me kolegica i kaže hajdemo negdje izaći biće i ona tu a kaže , raskinula sa momkom pa hajde malo da prošvrljamo učetvoro.

Kad mi to reče ko da me neko panjem udari po glavi , ja zašuti ali čujem ja nekako iz daljine neko viče halo pa halo kad ono kolegica hoće već da spusti slušalicu , misli veza nije u redu , ma reko nebrini eto me bolan nemam ništa posebno u planu.

Kad se sada samo sjetim koje je to bilo spremanje na brzinu , sapun stalno iskače iz ruku , neće da miruje. Kada nikada da se napuni vodom , dosad nisam ni primjećivao kako je slab taj pritisak na je-danaestom spratu , a košulja , košulja ko da ima više rupa nego dugmadi . Ali eto nekako sam sve rupe na košulji pohvatao pa smo uspjeli i izaći tu veče.

I tako smo provodili vrijeme u četvero ali polako je došlo do toga da smo sami pošli izlaziti i jedan dan puknemo za Skender Vahuf nas dvoje sami u jedan restoran , ma bilo je super , tiha muzika , sto za dvoje u ćošku , ma atmosfera prava i tada me ona upita zašto sam ja uvijek sa njom , aj to bi nekako sneba pa u rebra tako da me baš iznenadi ali eto rekoh svidjaš mi se , aha kaze ona de sad zatvori oči , ma reko šta će sad biti jesam li provalio šta .

Nema druge nego zatvorim ja oči pa reko korpa ili šamar šta god bude , kad ono poljubac dodje i to pravi i eto od tada smo krenuli pravo i zvanično . Neznam da li da kažem da je to bila ljubav na prvi pogled ali ako postoji onda je sigurno to bilo to. Kažu neće grom u koprive ali mene ko da je baš jedan takav gromčić dokačio.

Sve u svemu slučajnost ali eto desilo se ,
svako od nas je na neki način saopštio onom drugom da ga voli , tiho i neprimjetno

Nego zasada toliko da vas nedavim više ali kako je bilo sa ženidbom to je tek bilo….. ali netjerajte me odmah da nastavljam biće prilike još za to.