Htio bi da napomenem da nije uvijek bio posao i samo posao kod nas. Bilo je trenutaka kada smo sebi jednostavno udijelili slobodan vikend. Bili su to dani u našoj ulici kad boje ljeta zamirišu. Te dane nismo planirali nego su jednostavno dolazili spontano sami od sebe kao i ovaj vikend sada. Netrebate puno pogadjati koga su prvi jutarnji zraci prvog probudili.
Još ležim u krevetu. Proškiljio sam na jedno oko i vidim jednu rupicu kraj roletni kroz koju se sunce provlači. Sigurno vam se to već dogodilo da vam taj zrak baš direktno u oči sija. Pomjerim se malo dalje a ono me sunce opet bocnu u oči. Gledam došao sam polako i na kraj kreveta pa mogu još samo da upadnem sa njega. Okrećem ledja u pokušaju da zaspim ali što se više trudim ono je sve gore , neide san više na oči i gotovo.
Nema meni druge nego ustajanje.
Pogledam svoje dvoje lopova , ma ušećerili nemiču se , pokrivam ih i izlazim napolje. Nedelja nema još ni pet sati a ja budan , to mi se nije baš odavno dogodilo. Pravim kafu samo za sebe jer ne želim još da ih budim. Kad se desi da tako rano ustanem prvu kafu sam sam pio. Imao sam jednu malu djezvicu za te prilike , ako se sjećate one prave Turske iz kafane sa filmova o Momi i Uzeiru. Bakarna sa dugackom ručkom a sva izrezbarena. Taman je pasala za dva i po fildžana i ko po mjeri za mene.
Kafa je iz nje mirisala da to nije normalno , da vam odam tajnu pekao sam je a ne kuhao. Na samom ulazu u kuću je bila veranda i jedan prag , meni najmiliji. Sunce ga je prvog obasjavalo ujutro i grijalo. Tu sam sjedao , gledao izlazak sunca i polako pijuckao kafu uz prvu cigaru. Moj ćuko Lord je skakutao vec nestrpljivo jer je poslije kafe obično bilo igranje sa njim po livadi.
Moram za Lorda reći da je mrzio sve komšijske mačke samo našu domaću nije. Obadvoje smo donijeli kao male pa su skupa jeli iz jedne posude. Vremenom su se i navikli jedno na drugo. Dok je maca bila manja Lord je nekad dobijao od nje koju ogrebotinu pogotovo kad je o hrani bilo riječ. Kako je Lord rastao tako ga maca nije više grebala nego ga je više smatrala za kolegu u igri.
Mogao sam se uvijek smijati kad su druge mačke , puno starije i jače ganjale našeg mačka. Eto bašsada sjedim na pragu , sunce baš prijatno miluje , pijem kafu i gledam u pravcu ćuke. Odjednom čujem iza ćoška kuće frktanje , mjaukanje i galamu. Pogledam malo ulijevo kad naš mačak bježi a ganja ga neka stara odvratna ofucana mačka. Vidim moj mačak upola manji po veličini od te mačke uleti direkt kod Lorda u kućicu.
Stara mačketina , onako u zaletu uleti ko munja za njom , mislim da je pomislila sigurno – sad te imam. Lord je spavao u kućici kad su se obe mačke zalijepile na njemu. Bio je još samo jedan kratki trenutak tišine a onda je nastao lom. Lord je zalajao a mislim da je u svojoj kućici trčao u krug. Mislim da je čitava kućica odskakala u zrak. Stara mačketina skiči i sva izbezumljena iskolačenih očiju i kandži istrča a Lord za njom. Ma ni metak nije bio brži.
Stara ofucana mačketina se izgubila iza kuće i još je prašna padala za njom kad je Lord prestao lajati , napio se vode i sjeo kraj kućice. Kad sam pogledao prema kućici kad nisam upao od smjeha. Moja maca digla glavu i rep ponosno i ležernim korakom dodje do Lorda i leže kraj njega. Da je znala pričati mislim da bi rekla , hodi još jednom ako smiješ. Poslije sve te silne dreke lajanja i mjaukanja dotrčaše i moje dvoje lopova izbezumljeni tljajući oči i pitaju šta se dogodilo.
Ma reko naš mačak upoznaje komšiluk sa Lordom. Alma se nasmija pa doda da to nije prvi puta. Pošto je to mlad mačak bio je slabiji od ostalih koji su branili svoju teritoriju pa je to već bio stari trik. Ispričala mi je Alma tada da je nekidan bilo još interesantnije. Kod Lorda je bilo i jedno drvo pa je juče mačka koju je potjerao pobjegla na to drvo. Nije mogla sići čitav dan. Kad god podje da sidje a on skoči pod drvo. U toku noći se čula neka dreka mačke koja se brzo izgubila u noći. Mora da ju je dočekao i pošteno isprašio. Mislim da tu mačku nećemo nikad više viditi ni sledja čak.
Morao sam još jednu kafu popiti jer dok sam se okrenuo moja djezva je bila prazna , nisam vidio šta je uradila ali mislim da je tu Alma svoje prste umješala. U svakom slučaju jedan fildžan popi i bi prazna djezva. Poslije kafe smo se morali izigrati sa Lordom jer drukčije nije ni moglo. Skretao je pažnju na sebe dok god nedobije sta hoće. Pustimo ga sa lanca pa se svetroje istrčimo sa njim po dubokoj travi. Imao je običaj da nas ganja jedno po jedno i skače na ledja da obori. Onda kad obori Almu pronjuši po kosi a onda ga ja zovnem pa onda trči na mene. To mu je bila omiljena igra jedino što smo mi morali paziti da se previše nerazigra jer ipak osamdeset kilograma vučjak kad skoči nekad i nije bilo zabavno.
Eto šta da vam kažem takvo jedno nedeljno jutro je brzo prolazilo u zabavi. Alma je obično malo po kući spremila i salatu napravila , svježu iz bašte a ja sam se pozabavio sa roštiljom. Lord je dobijao kosti , maca ono što je malo masnije. Umalo da zaboravim nije samo masno bilo što je mačak jeo nego i ono što mu je Daniel ispod stola bacao da niko neprimjeti.
Alma mu je davala uvijek i govorila to moraš pojesti. Slučajno smo primijetili kako se naš mačak jedva izvlači ispod stola koliki mu je stomak narastao , da nije bio mačak pomislio bih da će biti mačića. Naravno da smo to primijetili pa smo pazili malo bolje ali opet je bio dovoljan samo jedan pogled pa da mačak bude opet presit i punog stomaka. Popodnevna kafa u hladu ispod stare tresnje je bila uvijek nezaboravna. Bez žurbe i polako je prolazio još jedan dan.
Nije bilo ništa više važno nego samo da smo napokon opet skupa. Da koristimo svaki mogući trenutak zbog nas i za nas. Baš sam se tada sjetio pa Almu priupitao da li se sjeća jednog prokletstva na tu staru bakinu kuću. To mi je još otac davno ispričao pa da joj prepričam. Baš za tu kuću je vezano jedno prokletstvo ali to ću vam idući puta ispričati uz kafu sad bi predugo trajalo.
Jedna tužna ali istinita priča
Čitamo se